Da li vam je Banka zakonito naplatila troškove obrade kredita?

Ukoliko ste prilikom uzimanja kredita u Banci platili troškove obrade kreditnog zahteva, u tekstu koji sledi saznajte sledeće:

  • da li je Banka imala zakonsko pravo da vam obračuna te troškove i da ih naplati u procentu u odnosu na iznos odobrenog kredita;
  • na koji način možete da povratite vaš novac.
 
pixabay.com bank


Treba ti keš? 

Želite da kupite stan, kola, da idete na letovanje a nemate novca. 
Prvo čega se setite jeste da odete u banku i da uzmete kredit. Kada uđete u banku i kažete da vam treba kredit, već ste se pokajali. Odmah kreće napad bankarskih službenika sa „povoljnim“ kreditima sa „najnižom“ kamatnom stopom ikada. A onda kada uđete u sam proces odobravanja kredita, vidite da ono što su malopre pričali i nije baš potpuna istina
  • na potpis dobijate unapred pripemljen tipski ugovor;
  • iako ste vi jedna od strana u tom ugovornom odnosu i treba da budete potpuno ravnopravni, shvatate da niste, jer ne možete da postavljate nikakve uslove ugovaranja… više je situacija: UZMI ILI OSTAVI.
  • uočavate da pored nominalne kamate koju morate da plaćate svakog meseca postoji još mnogo drugih troškova koje morate da platite odmah; a novca nemate jer da imate ne biste ni dolazili u banku.
pixabay.com bank


Troškovi obrade kredita

Jedan od tih mnogobrojnih troškova odnosi se i na troškove obrade kredita. On se javlja kod svih vrsta kredita: stambenih, keš i sl. U različitim bankama zove se različito: trošak obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita; trošak obrade kredita i administriranja kredita… Ali, u suštini, u pitanju je jedan te isti trošak.
Ovaj trošak je naveden u Ugovoru koji ste potpisali, jer po Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, Banka mora transparentno da vam predoči sve troškove koje imate u vezi sa kreditom.
Kod većine Banaka on je određen u procentualnom iznosu u odnosu na visinu kredita koji vam odobravaju, pa će to biti npr. procenat od 0,5% do čak 3% od visine odobrenog kredita.  
Videćete i sami u Ugovoru da nigde ne piše šta spada u troškove obrade kredita. Koje to Banka izdatke ima u vezi obrade kredita pa mora ove troškove da naplati u procentualnom iznosu? I zašto se ti troškovi uvek razlikuju? 
Jer npr. ako je trošak obrade kredita je 1%, a vi ste uzeli  kredit od 30.000 eur platićete banci trošak obrade 300 eur. A ako ste uzeli kredit od 3.000 eur platićete trošak obrade 30 eur.
Logički gledano, troškovi obrade kredita koje banka ima trebalo bi da budu uvek isti: i za kredit od 30.000 eur i za kredit od 3.000 eur. Znači trebalo bi da budu fiksni a ne promenljivi, jer poslovi obrade kredita su isti bez obzira na visinu kredita – priprema ugovora, provera kreditne sposobnosti korisnika, puštanje kredita i sl. 

Da li je Banka imala pravo da vam naplati ove troškove?

Prema presudi Višeg suda u Somboru – nije imala pravo
Naime, 15.03.2017. godine Viši sud u Somboru potvrdio je presudu Osnovnog suda u Somboru po kome Banka mora da vrati Korisniku – fizičkom licu ceo iznos koji je uzela na ime troškova obrade kredita sa zakonskom zateznom kamatom.
 
Presuda, između ostalog, kaže da Banka ima pravo da naplaćuje korisniku samo takozvane spoljne troškove koje ima u vezi odobravanja kredita. Odnosno, troškove koje ima prema trećim licima, kao što su: izveštaj kreditnog biroa, trošak menica, procena nepokretnosti i sl.
Trošak obrade kredita ne sme da se iskazuje i naplaćuje posebno jer poslovi obrade kredita spadaju u osnovne poslove banke (to je njena osnovna delatnost). Sve troškove koje banka ima u vezi sa tim treba da pokrije iz ugovorene kamate kao cene kredita.
Ovi troškovi svakako ne bi trebalo da se određuju u procentualnom iznosu, a povodom toga oglasila se i Narodna banka Srbije u dopisu koji je poslala svim bankama gde, između ostalog, kaže:

„Određivanje visine naknade u procentualnom iznosu od vrednosti kredita u praksi dovodi do toga da za istovrsni bankarski proizvod, odnosno uslugu, korisnici plaćaju naknadu različite visine (pri čemu banka zapravo ima potpuno iste troškove) što znači da visina naknade ne predstavlja odraz stvarnih troškova pružanja usluge“

U dopisu se kaže i sledeće:

„…da cenu kredita pre svega treba da određuje kamatna stopa koju banka naplaćuje, a da naknade i troškovi ne treba da budu zamena za kamatnu stopu ili da služe nadokandi gubitaka koje bi banka mogla da pretrpi zbog prenisko određene nominalne kamatne stope…“

Kako da dođem do svog novca?

pixabay.com wallet
Jedini način da povratite vaš novac, koji Banka očigledno nije imala pravo da vam uzme, jeste sudskim putem
Tužbu možete podneti za sve kredite koje ste uzeli počev od 2008. godine pa do danas, jer je period zasterelosti 10 godina.
Ukoliko poznajete nekoga ko je uzeo kredit u istoj Banci kao i vi, možete da se udružite pa zajedno da podnesete tužbu, da biste podelili troškove sudskog procesa. To može da bude i više od dva lica, jer u tom slučaju delite troškove na više delova, pa vam se svakako isplati. Obratite se vašem advokatu, on će sigurno znati da vam kaže više detalja u vezi vođenja sudskog procesa.
Ukoliko vam se dopao članak molim vas lajkujte i podelite. Hvala!

Add a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

20 − three =