Iz čega se sastoji zarada zaposlenog?

Šta je bruto a šta neto zarada, kako da protumačim svoj platni listić, konkretan primer obračuna

pixabay.com
 

 
Prema Zakonu o radu zarada se sastoji od:
zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.“ itd….
Znači kada kažemo „zarada“ ne mislimo na iznos novca koji se zaposlenim srećnicima uplaćuje na tekući račun svakog meseca. Već mislimo na bruto zaradu koja je iskazana na platnom listiću koji mali broj ljudi ume da protumači.

Iz čega se sve sastoji bruto zarada

 

Prvo da razjasnimo: postoji bruto 1 i bruto 2 zarada.

  • „Bruto 1“ je bruto zarada koja je iskazana na platnom listiću zaposlenog, znači to je ono što firma isplaćuje u ime radnika – neto zarada i porezi i doprinosi na zaradu.
  • „Bruto 2“ je ukupan trošak poslodavca na zaradu zaposlenog. Znači bruto 2 se sastoji iz bruto 1 zarade i plus doprinosi koje plaća poslodavac. Prostim rečima, doprinosi se plaćaju dva puta na jednu istu zaradu. Postoje doprinosi koji se plaćaju iz osnovice – i oni su sadržani u bruto 1 zaradi. A postoje i doprinosi koji se plaćaju na osnovicu – oni su sadržani u bruto 2 zaradi.

Mi ovde pričamo samo o „Bruto 1“ zaradi, jer to ono što bi trebalo da interesuje zaposlene.

Porez i doprinosi iz zarade

Iz bruto zarade zaposlenog plaća se sledeće:
Stope poreza i doprinosa ovde nećemo navoditi jer su to promenljive kategorije (pogotovu u našem zakonodavstvu). Na kraju teksta navodimo primer obračuna sa stopama važećim u momentu pisanja teksta.
Ukoliko vas interesuju uvek možete otvoriti aktuelne zakone koje smo naveli i pronaći te podatke.

Osnovica na koji se računaju ovi porezi i doprinosi je bruto zarada. Znači ako vam je zarada, to jest bruto zarada 100.000 dinara, osnovica za obračun poreza i doprinosa je 100.000 dinara.

Navodim još dve napomene:
  • Prva se odnosi na porez na zarade. 
U Zakonu o porezu na dohodak građana definisan je neoporezivi iznos zarade, pa će porez biti jednak bruto zarada – neoporezivi iznos = osnovica za obračun poreza na zaradu.
  • Druga se odnosi na doprinose na zarade odnosno najvišu i najnižu osnovicu doprinosa.
 

Najniže i najviše osnovice doprinosa

 
U Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje definišu se najviša i najniža osnovica doprinosa. O ovome treba treba voditi računa prilikom obračuna zarade.

Najniža osnovica doprinosa je „iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u periodu za prethodnih 12 meseci počev od meseca novembra u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuju i plaćaju doprinosi, za koji su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Iznos najniže mesečne osnovice, iz stava 1. ovog člana, svake godine objavljuje ministar nadležan za poslove finansija, a služi za obračun i plaćanje doprinosa počev od prvog januara godine za koju se doprinosi utvrđuju i plaćaju.“ 

Kod najviše osnovice doprinosa treba razlikovati mesečnu i godišnju najvišu osnovicu.

Mesečna najviša osnovica doprinosa je petostruki iznos prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici isplaćene u periodu za prethodnih 12 meseci počev od meseca novembra u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuju i plaćaju doprinosi, prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Iznos najviše mesečne osnovice, iz stava 1. ovog člana, svake godine objavljuje ministar nadležan za poslove finansija, a služi za obračun i plaćanje doprinosa počev od prvog januara godine za koju se doprinosi utvrđuju i plaćaju.“

Godišnja najviša osnovica doprinosa je „petostruki iznos zbira prosečnih mesečnih zarada u Republici isplaćenih u periodu za prethodnih 12 meseci počev od meseca novembra u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuju i plaćaju doprinosi.“

Napomena: ovi načini obračuna najniže i najviše mesečne osnovice doprinosa primenjuju se počev od 01.01.2018. godine.

A sad konkretan primer obračuna

 
Ulazni podaci:
Bruto zarada        100.000 din
% poreza na zarade* 10,00%
 neoporezivi iznos zarade                11.790 din
% doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje* 14,00%
% doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje* 5,15%
% doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlen.* 0,75%

*svi procenti su važeći na dan 23.10.2017, ukoliko kasnije čitate ovaj tekst proverite aktuelne procente u Zakonima navedenim u tekstu.

Obračun:
Porez na zaradu= (bruto zarada – neporezivi iznos zarade) x 10%
Porez na zaradu= (100.000 – 11.790) x 10% = 8.821 dinara
 
Doprinos za penzijsko i invalidsko osig.= bruto zarada x % doprinosa za penzijsko i invalidsko osig.
Doprinos za penzijsko i invalidsko osig.=100.000 x 14% = 14.000 dinara
 
Doprinos za obavezno zdravstveno osig.= bruto zarada x % doprinosa za obavezno zdrav. osig.
Doprinos za obavezno zdravstveno osig.= 100.000 x 5,15% = 5.150 dinara
 
Doprinos za osig. za slučaj nezaposlen.= bruto zarada x % doprinosa za osig. za slučaj nezaposlen.
Doprinos za osig. za slučaj nezaposlen.= 100.000 x 0,75% = 750 dinara
 
Neto zarada= bruto zarada – porez na zaradu – doprinos za penzijsko i invalidsko osig. – doprinos za obavezno zdravstveno osig. – doprinos za osig. za slučaj nezaposlen.
Neto zarada = 100.000 – 8.821 – 14.000 – 5.150 – 750 = 71.279 dinara.

Napomena:

Ovo je najjednostavniji primer obračuna zarade, kako biste razumeli koncept bruto i neto zarade.

Na platnom listiću će vam se javiti još mnogo pojmova koje ovde nismo razmatrali kao što su: minuli rad, regres za godišnji odmor, naknada zarade za godišnji odmor, bolovanje i sl.

U suštini na sve to se takođe računaju porez i doprinosi koje smo naveli u primeru gore. Znači osnovica za računanje poreza i doprinosa može da se sastoji iz različitih kategorija. O svim ovim pojmovima reći ćemo nešto više u narednim tekstovima.

Do tada pišite u komentarima ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi ovog teksta.

Ukoliko vam se dopao članak molim vas lajkujte i podelite. Hvala!
No Comments

Add a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

seventeen + 3 =