Kako smanjiti troškove platnog prometa?

Izvor: Pixabay
Izvor: Pixabay

Odgovor je: koristite blagajničko poslovanje.

Kako?

Ukoliko imate puno transakcija preko tekućeg računa (isplate prema dobavljačima ili plaćanje raznih troškova), sigurno imate i velike troškove platnog prometa. Proverite i sami u vašem knjigovodstvu – ti troškovi se kreću od nekoliko stotina do nekoliko desetina hiljada dinara.

Za svako plaćanje preko tekućeg računa banka vam uzima proviziju, nezavisno od toga što vam mesečno naplaćuje i održavanje tekućeg računa.

Međutim, prilikom podizanja gotovine na šalteru nema provizije. Ovu prednost svakako treba koristiti i smanjiti troškove platnog prometa.

U praksi to funkcioniše ovako:

Prvo se raspitate kod vaših dobavljača da li primaju gotovinske uplate. Napravite i spisak troškova koje možete platiti u gotovini (npr. nabavka kancelarijskog materijala u knjižari i sl.). Zatim, na nedeljnom nivou isplanirate (od prilike) koliko vam gotovine treba za razna gotovinska plaćanja.

Taj novac podignete na šalteru banke sa vašeg tekućeg računa. Svrha isplate: za blagajnu. Šifra isplate: 166.

Ukoliko ste preduzetnik možete nesmetano svakog dana podizati do 150.000 dinara sa vašeg tekućeg računa bez pravdanja.

Uplate i isplate gotovnog novca regulisane su Pravilnikom o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost.

Odredite osobu koja će biti blagajnik, to možete biti i vi kao preduzetnik, sve u zavisnosti od veličine vaše organizacije. Novac koji ste podigli preko računa držite u blagajni. U prevodu – držite kod vas (u kasi, kutiji i sl. ), i sa tim novcem vršite gotovinska plaćanja.

Blagajnička papirologija
Izvor: Pixabay

Blagajničko poslovanje sa sobom vuče određenu papirologiju. Novac koji ste podigli sa tekućeg računa, možda ne mora da se pravda u banci, ali u knjigovodstvu svakako mora. Knjigovodstveno vođenje blagajne možete poveriti knjigovođi. Njemu će vođenje blagajne svakako biti lakše nego vama, jer svaki ozbiljniji knjigovodstvni program u sebi ima i modul za blagajničko poslovanje koji umnogome olakšava rad. Ukoliko, pak, želite sami da vodite blagajnu, morate naučiti kako se to radi (opet konsultujte knjigovođu ili nekoga za koga znate da to ume da radi).

Dokumenti koji se javljaju kod blagajničkog poslovanja su sledeći:

  • Blagajnički dnevnik,
  • Nalog blagajni da naplati i
  • Nalog blagajni da isplati.

Sva tri obrasca možete kupiti u knjižari ili pronaći na internetu i odštampati.

Nalog blagajni da naplati, odnosno isplati mora da prati odgovarajuća dokumentacija koja je osnov za uplatu, odnosno isplatu (npr. faktura dobavljača, račun za troškove i sl.). Sve ove promene unosite u blagajnički dnevnik.

Svrha blagajničkog dnevnika je da pokaže stanje u blagajni. On se zaključuje na kraju svakog dana, tačnije ukoliko u toku tog dana ima nekih promena u blagajni (uplata ili isplata). Ukoliko u toku jednog dana nema nikakvih uplata ili isplata u blagajni, nema potrebe da se zaključuje dnevnik taj dan. Naravno, stanje u blagajničkom dnevniku mora da se slaže sa gotovinom koju imate.

Knjigovodstveno obuhvatanje

Ukoliko ste odlučili da sami vodite blagajnu, znajte da knjigovođi morate da dostavljate blagajnički dnevnik na knjiženje u knjigovodstvu. Najmanje jednom u toku godine (na kraju godine) mora da se vrši popis blagajne. Popisom se ustanovljava da li se stanje novca u blagajni slaže sa stanjem na kontu blagajne u knjigovodstvu. Odnosno, da li postoji višak ili manjak koji mora da se evidentira u knjigovodstvu.

Izađite u susret vašim kupcima
Izvor: Pixabay

Sa druge strane, možete omogućiti vašim kupcima da račune koje vi njima izdajete (za robu ili usluge) plaćaju u gotovini. Na taj način njima smanjujete troškove platnog prometa. Samo je bitno da vodite računa o tome da sve gotovinske uplate od strane drugih lica, uplatite kao pazar na vaš tekući račun.

Znači, novac koji je ušao u blagajnu od vaših kupaca – tako što su vam oni platili neku robu ili usluge, ne možete da koristite za dalja gotovinska plaćanja preko blagajne. Ovaj novac morate da uplatite na tekući račun kao pazar. A nakon toga, nesmetano možete da ga podignete sa tekućeg računa – za svrhu blagajne. Ovo je regulisano članom 5. gore pomenutog Pravilnika.

Koliki su vaši troškovi platnog prometa? Da li znate još neki način da se troškovi smanje?

Ukoliko vam se dopao članak molim vas lajkujte i podelite. Hvala!
fb-share-icon0
Tweet 362
2 Comments

Add a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

three × 4 =