Vrsta prihoda koju frelenseri ostvaruju iz inostranstva?

Ukoliko ste trenutno u agoniji podnošenja PP OPO poreske prijave, znajte da prvo treba da odredite koju vrstu prihoda ostvarujete iz inostranstva.

Zašto je ovo bitno?

Zato što od vrste prihoda koju ste ostvarili zavisi visina poreza i doprinosa koju ćete platiti.

Sigurna sam da preko 90% freelancera ostvaruje neki od ove dve vrste prihoda:

  • Prihodi od autorskih i srodnih prava;
  • Drugi prihodi (sve ostale vrste usluga koje ne spadaju u prethodne prihode);

Ja ću vam ovde objasniti detaljno šta spada u ove dve grupe prihoda. Ali, da biste sami ustanovili koju vrstu prihoda ostvarujete iz inostranstva predlažem da prvo pogledate ugovor sa klijentom. Naravno ako imate ugovor. Ukoliko nemate ugovor jasno sagledajte šta je to što ste radili za klijenta. Odnosno, šta je to za šta ste dobili novac iz inostranstva.

Koje stope poreza i doprinosa plaćam?

Za obe vrste prihoda stopa poreza je 20%.

Koje ćete doprinose plaćati to zavisi od toga da li ste u momentu priliva sredstava bili osigurani po drugom osnovu ili ne.

Osiguranje po drugom osnovu podrazumeva da ste bili: zaposleni, ili preduzetnik, ili osnivač i zakonski zastupni doo. Ukoliko ste bili nezaposleni – to znači da niste bili osigurani po drugom osnovu.

Ukoliko ste u momentu priliva bili osigurani po drugom osnovu plaćate:

  • 20% poreza
  • 25,5% pio doprinosa

Ukoliko u momentu priliva niste bili osigurani po drugom osnovu plaćate:

  • 20% poreza
  • 25,5% pio doprinosa
  • 10,3% doprinosa za zdravstveno

…I DA – morate da plaćate sve doprinose.

Razumem da vas ne zanima državno zdravstveno osiguranje ili buduća penzija, ali ovi doprinosi su po Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje obavezni za plaćanje.

Šta su normirani troškovi?

Pre nego što krenem da objašnjavam vrste prihoda, bitno je da razumete šta su to normirani troškovi.

U zakonu ćete pročitati “osnovica poreza je bruto prihod umanjen za određeni procenat normiranih troškova” i sigurno vam ništa neće biti jasno.

Hajde da pokušamo da objasnimo pojam normiranih troškova matematički – to će vama, koji čitate ovaj tekst, sigurno biti jasnije.

Normirani troškovi su u stvari procenat koji se oduzima od ukupnog prihoda koji ste ostvarili da biste dobili iznos na koji treba da primenite procente poreza i doprinosa.

Formula je sledeća:

Ukupan prihod – (ukupan prihod x % normiranih troškova)

= osnovica za oporezivanje

Npr. ostvarili ste 100 dinara prihoda, a za tu vrstu prihoda normirani troškovi su 20%. Vi ćete uraditi sledeće da biste dobili osnovicu za oporezivanje:

100 dinara – (100 dinara x 20%)= 80 dinara osnovica za oporezivanje

Prihodi od autorskih i srodnih prava

Ovi prihodi regulisani su Zakonom o porezu na dohodak građana – od člana 52. do člana 60.

Sa aspekta normiranih troškova odnosno osnovice za oporezivanje, ovde možemo razlikovati 3 podvrste prihoda od autorskih i srodnih prava:

1.Vrste prihoda za koje se priznaje 50% normiranih troškova:

za vajarska dela, tapiserije, umetničku keramiku, keramoplastiku, mozaik i vitraž, za umetničku fotografiju, zidno slikarstvo i slikarstvo u prostoru u tehnikama: freska, grafika, intarzija, emajl, intarzirane i emajlirane predmete, kostimografiju, modno kreatorstvo i umetničku obradu tekstila (tkani tekstil, štampani tekstil i sl.)

Primer 50% normiranih troškova:

100 dinara – (100 x 50%) = 50 dinara osnovica za oporezivanje

50 dinara x 20% = 10 dinara porez

50 dinara x 25,5%= 12,75 dinara PIO doprinos

50 dinara x 10,30%= 5,15 dinara doprin. za zdravstveno

U ovom slučaju od vašeg ukupnog prihoda 27,9% ide državi, dok vama ostaje 72,1%.

2. Vrste prihoda za koje se priznaje 43% normiranih troškova:

za slikarska dela, grafička dela, industrijsko oblikovanje sa izradom modela i maketa, sitnu plastiku, radove vizuelnih komunikacija, radove u oblasti unutrašnje arhitekture i obrade fasada, oblikovanje prostora, radove na području hortikulture, vršenje umetničkog nadzora nad izvođenjem radova u oblasti unutrašnje i fasadne arhitekture, oblikovanja prostora i hortikulture sa izradom modela i maketa, umetnička rešenja za scenografiju, naučna, stručna, književna i publicistička dela, prevođenje, odnosno prevodi, muzička i kinematografska dela i restauratorska i konzervatorska dela u oblasti kulture i umetnosti, za izvođenje umetničkih dela (sviranje i pevanje, pozorišna i filmska gluma, recitovanje), snimanje filmova i idejne skice za tapiseriju i kostimografiju kad se ne izvode u materijalu

Primer 43% normiranih troškova:

100 dinara – (100 x 43%) = 57 dinara osnovica za oporezivanje

57 dinara x 20% = 11,4 dinara porez

57 dinara x 25,5%= 14,54 dinara PIO doprinos

57 dinara x 10,30%= 5,87 dinara doprin. za zdravstveno

U ovom slučaju od vašeg ukupnog prihoda 31,81% ide državi, dok vama ostaje 68,19%.

3. Vrste prihoda za koje se priznaje 34% normiranih troškova:

za interpretaciju, odnosno izvođenje estradnih programa zabavne i narodne muzike, proizvodnju fonograma, proizvodnju videograma, proizvodnju emisije, proizvodnju baze podataka i za druga autorska i srodna prava koja nisu navedena u tač. 1) i 2) 

Primer 34% normiranih troškova:

100 dinara – (100 x 34%) = 66 dinara osnovica za oporezivanje

66 dinara x 20% = 13,2 dinara porez

66 dinara x 25,5%= 16,83 dinara PIO doprinos

66 dinara x 10,30%= 6,78 dinara doprin. za zdravstveno

U ovom slučaju od vašeg ukupnog prihoda 36,81% ide državi, dok vama ostaje 63,19%.

Drugi prihodi

Drugi prihodi su regulisani takođe Zakonom o porezu na dohodak građana (člna 85. do člana 86. Zakona). U ove prihode spadaju prihodi po osnovu ugovora o delu. Takođe prihodi od dopunskog rada, prihodi od trgovinskog zastupanja. I svi ostali prihodi koji ne mogu da se razvrstaju ni u jednu od gore pomenutih kategorija.

Normirani troškovi, odnosno neoporezivi iznos, kod drugih prihoda je 20%.

Primer 20% normiranih troškova:

100 dinara – (100 x 20%) = 80 dinara osnovica za oporezivanje

80 dinara x 20% = 16 dinara porez

80 dinara x 25,5%= 20,4 dinara PIO doprinos

80 dinara x 10,30%= 8,24 dinara doprin. za zdravstveno

U ovom slučaju od vašeg ukupnog prihoda 44,64% ide državi, dok vama ostaje 55,36%.

U narednom tekstu napisaću detaljno uputstvo za podnošenje PP OPO prijave. Jer da biste uopšte došli do popunjavanja PP OPO poreske prijave, potrebno je da razumete koji prihod ste ostvarili.

Pišite u komentarima ukoliko imate dodatnih pitanja vezano za vrste prihoda koje ostvaruju frelenseri.

Takođe, uvek možete zakazati
online savetovanje sa PSK timom
gde vam mogu detaljnije objasniti sve vezano za frelance prihod koji konkretno vi ostvarujete.

6 Comments

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

six − 4 =