Koliko puta ste želeli da primite nekoga na stručnu praksu? Pa ste od toga odustali jer su propisi iz ove oblasti prilično nejasni. Raštrkani u više zakona i podzakonskih akata.
Ovde ćemo pokušati da objasnimo najčešće dileme u vezi sa stručnom praksom.
Ko može da ide na stručnu praksu?
Svako lice koje nema radno iskustvo u svojoj struci.
Ko može da primi lice na stručnu praksu?
Svaki poslodavac koji u svom Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova ima već predviđeno mesto za lice koje će obavljati stručnu praksu. Mora da ima i plan obavljanja stručne prakse odnosno program usavršavanja. Takođe, mora imati i mentora koji ima istu ili višu stručnu spremu od lica na stručnoj praksi).
Znači kao preduslov da biste primili nekoga na stručnu praksu morate imati dva dokumenta:
- Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u okviru koga ste predvideli radno mesto za lice koje će obavljati stručnu praksu
- Plan obavljanja stručne prakse u kome navodite mentora.
Koji zakoni regulišu pitanje stručne prakse?
Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje regulisane su obaveze vezane za doprinose koji se u ovom slučaju obračunavaju.
Za potrebe obavljanja stručne prakse, u skladu sa Zakonom o radu (čl.201) sklapa se Ugovor o stručnom usavršavanju (ako lice mora da polaže stručni ispit za obavljanje određenog posla) ILI Ugovor o stručnom osposobljavanju (u svim ostalim slučajevima).
Sklapanjem ovih Ugovora NE ZASNIVA SE RADNI ODNOS.
Znači ovde morate imati još jedan dokument, kada izaberete lice koje će pohađati stručnu praksu:
- Ugovor o stručnom osposobljavanju
Koliko dugo može da traje stručna praksa?
Trajanje stručne prakse određuje se samim Ugovorom. Najduže može trajati 12 meseci (ako zakonom nije drugačije određeno, kao na primer u advokaturi).
Koliko će vas koštati lice na stručnoj praksi?
Pre nego što odgovorimo na ovo pitanje važno je znati sledeće činjenice:
- Ne postoji obaveza zasnivanja radnog odnosa;
- Ne postoji obaveza isplate zarade;
- Licu na stručnoj praksi MOŽETE, ali NE MORATE isplaćivati određenu novčanu naknadu;
Ako se odlučite za Ugovor o stručnom osposobljavanju SA NAKNADOM
U tom slučaju naknada koju lice na stručnoj praksi prima ima karakter drugog prihoda. Na taj drugi prihod, uz priznavanje normiranih troškova u visini od 20%, plaćate sledeće:
- 25,5 % PIO doprinosa
- 10,3 % ZDRAVSTVENO OSIGURANJE za slučaj povrede na radu i
- 20 % porez
Ukoliko znate neto iznos koji želite da plaćate licu na stručnoj praksi, najlakše ćete izračunati vaš ukupan trošak putem koeficijenta. Koeficijent za preračun sa neto na bruto (ukupan) iznos naknade je:
1,806358382
Npr. ako želite licu da platite 20.000 dinara neto naknadu, vaš ukupan trošak biće:
20.000 x 1,806358382 = 36.127 dinara
Zaključujemo da nije ni malo povoljno primiti lice na stručnu praksu sa ugovorenom naknadom.
Ako se odlučite za Ugovor o stručnom osposobljavanju BEZ NAKNADE
U ovom slučaju u obavezi ste da plaćate:
- 4 % PIO doprinosa
- 2 % doprinosa za ZDRAVSTVENO OSIGURANJE za slučaj povrede na radu
Ove procente obračunavate na najnižu osnovicu doprinosa, koja u ovom trenutku iznosi 25.801 dinar.
Dakle, minimalni iznos za plaćanje doprinosa za PIO je 1.032,04 dinara dinara i za zdravstveno osiguranje 516,02 dinara, što je ukupno 1.548,06 dinara.
Ako sklopite Ugovor o stručnom osposobljavanju BEZ NAKNADE, navedene obaveze za doprinose plaćate do petog u mesecu za prethodni mesec.
Kao što vidimo sa aspekta firme, mnogo je povoljnije primiti lice na stručnu praksu bez naknade. Ali naravno postavlja se pitanje koliko je to povoljno i motivišuće sa aspekta lica koje pohađa stručnu praksu.
