Zakon o digitalnoj imovini u primeni je od 29.06.2021. godine. Ova materija nije bila regulisana Zakonskim propisima kod nas u prošlosti. Usvajanjem novog zakona aktuelna tema je kako se oporezuje prenos digitalne imovine.
U ovom tekstu objasniću oporezivanje sa aspekta fizičkog lica:
- kupoprodaje kriptovaluta
- rudarenja kriptovaluta
Dve vrste digitalne imovine prema novom zakonu
U skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini razlikujemo dve vrste digitalne imovine:
- Virtuelne valute – mnogo češće korišćen naziv je kriptovalute;
- Digitalni tokeni – vrsta digitalne imovine koja označava bilo koje nematerijalno imovinsko pravo u digitalnoj formi;
Obzirom da tržište digitalnih tokena kod nas još uvek nije razvijeno, naredni tekst posvećen je oporezivanju virtuelnih valuta. Ili kako ih češće zovemo kritpovaluta.
Vlasništvo nad kriptovalutama
Sa aspekta poreskih zakona kriptovalute možete imati u vlasništu (kupovati/prodavati ili rudariti) kao:
- Fizičko lice – u ovom slučaju na oporezivanje se primenjuje Zakon o porezima na dohodak građana;
- Pravno lice (doo, preduzetnik u dvojnom knjigovodstvu) – u ovom slučaju na oporezivanje se primenjuje Zakon o porezu na dobit pravnih lica;
Kriptovalute u vlasništvu fizičkog lica
Prilikom kupovine kriptovaluta ne plaća se nikakav porez, niti se podnosi poreska prijava.
Prilikom prodaje kriptovaluta nastaje obaveza podnošenja poreske prijave, i eventualno plaćanje poreza.
Na kriptovalute plaća se porez na kapitalnu dobit u visini od 15%.
Kapitalna dobit definiše se kao razlika između prodajne vrednosti imovine i nabavne vrednosti imovine. Npr. ukoliko je prodajna vrednost imovine 1.000 din, a nabavna vrednost 900 dinara, kapitalna dobit je 100 dinara (1.000 din – 900 din). Na 100 dinara primenjuje se stopa od 15%, i dobijamo porez na kapitalni dobitak u visini od 15 dinara.
Nema poreza na kapitalnu dobit ako imovinu imate u vlasništvu duže od 10 godina.
Porez na kapitalnu dobit plaća se i prilikom prodaje akcija ili nepokretnosti. Ista pravila važe i za kriptovalute. Ono što je još značajno kod poreza na kapitalnu dobit jeste da se ovaj porez računa samo na imovinu (kriptovalute, akcije i sl.) koju otuđujete u periodu od 10 godina od momenta nabavke.
Preciznije, ukoliko prodajete imovinu koju imate u vlasništvu duže od 10 godina, niste obveznik poreza na kapitalnu dobit. Tačnije ne plaćate nikakav porez, iako ste tu imovinu prodali po vrednosti koja je veća od nabavne. Isto ovo važi za kriptovalute.
Dokazivanje nabavne i prodajne vrednosti kriptovaluta
Da biste platili 15% poreza na kapitalnu dobit, odnosno samo na razliku između prodajne i nabavne vrednosti digitalne imovine morate imati dokaz o nabavnoj vrednosti kriptovaluta. Pritom je potpuno nebitno kada ste ove valute nabavili. Da li u prošlosti pre primene zakona ili nakon primene zakona, jer je i pre trgovanje/rudarenje kriptovaluta bilo legalno i dozvoljeno. Samo nije bilo uvedeno u naše zakone.
Zakonom nisu definisani univerzalni dokazi o nabavnoj i prodajnoj vrednosti. Tako da morate prikupiti sva dokumenta koja imate da biste dokazali nabavnu vrednost valuta. Ta dokumenta se prilažu uz poresku prijavu, tako da ukoliko su na stranom jeziku verovatno će biti neophodan prevod na srpski (iako ni to nigde eksplicitno ne piše).
Pretpostavljamo da dokaze o prodajnoj vrednosti imate, jer se prodaja odvija u sadašnjem trenutku, i time se nećemo baviti.
Kako dokazati nabavnu vrednost kriptovaluta?
Ono što je problematično jeste kako da dokažete nabavnu vrednost kriptovaluta koje imate u vlasništvu.
Ovde razlikujemo dve situacije:
- Nabavna vrednost kriptovaluta po osnovu kupovine
- Nabavna vrednost kripovaluta po osnovu rudarenja
Nabavna vrednost kriptovaluta po osnovu kupovine
Ukoliko ste kriptovalute kupili preko kripto menjačnica i preko svog korisničkog naloga (nezavisno od toga da li su iz zemlje ili inostranstva) onda na vašem korisničkom nalogu sigurno imate neki podatak o nabavnoj ceni tih valuta. Ukoliko taj dokument možete štampati u obliku PDF-a, to ćete sačuvati i priložiti uz poresku prijavu.
Ukoliko je korisnički nalog na neko drugo lice koje za vas vrši kupovinu kriptovaluta u inostranstvu, onda nažalost ne možete dokazati nabavnu vrednost tih valuta, jer se nigde ne pominje vaše ime i prezime. U ovom slučaju prilikom prijema novca, porez na kapitalnu dobit morate da platite na ceo iznos prodajne vrednosti.
Znači, u situacijama u kojima ne možete da dokažete visinu nabavne vrednosti valuta, plaćate porez na kapitalnu dobit u visini od 15% na ceo iznos prodajne cene.
Nabavna vrednost kripovaluta po osnovu rudarenja
U momentu kada ste izrudarili kriptovalutu nemate obavezu plaćanja poreza. Obaveza plaćanja poreza nastaje u momentu prodaje te valute.
Dokazivanje nabavne vrednosti valuta u ovom slučaju je komplikovanije od dokazivanja kupovine. Nabavna vrednost kriptovaluta predstavlja troškove koje ste imali da biste izrudarili jedinice valute koju ste prodali. Troškovi koje imate odnose se na nabavku opreme za rudarenje, utrošak električne energije i sl.
Kako će se ovo u praksi dokazivati još uvek nemamo potpune informacije, i postoji mnogo pitanja u vezi sa tim. Npr. ako ste nabavili grafičku karticu u vrednosti od 100.000 dinara, kako će se taj iznos rasporediti na prodate jedinice kriptovalute, ukoliko se ta kartica i dalje koristi za rudarenje.
Ono što je savet jeste da ukoliko se bavite rudarenjem, ili planirate da se bavite, da skupljate i čuvate sve račune koji se odnose na nabavku opreme, račune za električnu energiju i sl. Onog trenutka kada prodate izrudarene kriptovalute uz poresku prijavu ćete priložiti sve dokaze o nabavnoj vrednosti. Pa ostaje da vidimo kako će poreski organi uračunati te troškove.
I ovde važi pravilo da ukoliko ne dokumentujete nabavnu vrednost rudarene imovine prilikom prodaje plaćate porez na kapitalnu dobit u visini od 15% na celokupnu prodajnu vrednost.
U narednom tekstu pročitajte kako se podnosi poreska prijava za porez na kapitalnu dobit za fizička lica.
Postovana,
kako ce neko da utvrdi koliko sam ja do sada prodao novcica… Recimo da sam rudario 5eth dnevno pre 3 godine… 1eth je sad oko 6000dolara.. ja prodam svoje novcice iz svog digitalnog novcanika koji je tipa ex73d23231uiqew1231 nekom svajcarcu sa novcanikom 1wqe123123dawe12e za npr 100.000e na tom istom novcaniku… odem u MKD gde taj zakon nema i prebacim prijatelju sve na njegov racun u banci gde mi on podigne novac i ispati… kako ce neko da zna da sam ja imao te tekone… i kako da zna da sam ih isplatio… jedino mogu da znaju ako novac uplacujem u domace banke i dizem u srbiji… a u srbiji sam ih izrudario… i kako da znaju koliko sam utrosio u struju jer sam kao domacinstvo placao tipa 50.000 din.. kako oni da znaju koji procenat struje sam ja koristio za rudarenje… moj savet svima je da novac nikad ne dizu ovde… vec u BIH ili u Makedoniji cak i crna gora nije losa… pozdrav i molim vas za neke odgovore…
ps. izvinite zbog pravopisnih gresaka zurim da prebacim pare 😀
Aleksandre, sva pitanja koja ste naveli su velika nepoznanica. Suština je u tome da biste vi trebali biti savestan građanin i sve transakcije treba da prijavite sami :). Naravno da situaciju koju ste opisali za sada niko ne može da iskontroliše. Takodje veliko je pitanje kako će se računati troškovi. Tu nedoumicu sam napisala i u tekstu. Ostaje da sačekamo da prodje nekoliko godina od uvodjenja zakona, pa da vidimo kako će se sve ove stvari iskristalisati i rešiti.