Pravna lica u RS mogu vršiti kupovinu i prodaju kriptovaluta/digitalne imovine – doo i preduzetnici. Takođe, pravna lica mogu da se bave i rudarenjem kriptovaluta.
Kupoprodaja kriptovaluta – pravna lica
Kod pravnih lica kriptovalute se tretiraju kao nematerijalna imovina. Znači kada pravno lice kupi digitalnu imovinu, jedinice te valute se evidentiraju kao nematerijalna imovina (sredstva). Isto kao što se evidentira oprema, automobil i sl. Ovo znači da je pravno lice kupovinom digitalne imovine pretvorilo jedan oblik imovine u drugi: u ovom konkretnom slučaju novac u nematerijalnu imovinu. Nema knjiženja troška po osnovu kupovine kriptovaluta.
Kapitalni dobitak od prodaje kriptovaluta
Prilikom prodaje digitalne imovine, upoređuje se nabavna vrednost sa prodajnom i ukoliko je prodajna vrednost veća, pozitivna razlika ulazi u osnovicu za porez na dobit. Ovo je takođe kapitalni dobitak sa aspekta pravnog lica, ali kod pravnih lica kapitalni dobitak uvećava osnovicu poreza na dobit. Znači ne podnosi se nikakava posebna poreska prijava, već jedna godišnja poreska prijava za porez na dobit, u koju se uključuje kapitalni dobitak po osnovu prodaje kriptovaluta.
Porez na dobit kod doo je 15%, tako da se plaća ista visina poreza kao i kod fizičkih lica.
Preduzetnik u dvojnom knjigovodstvu plaća 10% poreza
Porez na prihod od samostalne delatnosti je 10% tako da preduzetnik u dvojnom knjigovodstvu plaća manji porez na kapitalni dobitak u odnosu na doo i fizičko lice.
Sa druge strane kod preduzetnika u dvojnom knjigovodstvu, postoji mogućnost dodatnog plaćanja godišnjeg poreza na dohodak građana. Jer ukoliko je dobit koju preduzetnik ostvari (u koju je uključen i prihod od prodaje kriptovaluta) veća od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade, preduzetnik će biti obveznik godišnjeg poreza na dohodak građana, pa će platiti 10% odnosno 15% poreza u zavisnosti od visine dobiti koju je ostvario i koja podleže godišnjem porezu.
Kod doo vlasnik plaća 15%+15% poreza na pozitivnu razliku od prodaje kriptovaluta
Takođe, kada osnivač doo želi da podigne dividendu on mora da plati još 15% poreza na dividendu. U toj dividendi je sadržan kapitalni dobitak po osnovu prodaje kriptovaluta jer se prodaja kriptovaluta evidentira kao prihod. Tako da u slučaju doo pozitivna razlika između prodajne i nabavne vrednosti kriptovaluta oporezuje se sa 15%+15% poreza.
Preduzetnik paušalac ukoliko se bavi kupoprodajom i rudarenjem kriptovalute porez plaća kao fizičko lice.
Rudarenje kriptovaluta – pravna lica
Pravno lice (doo, preduzetnik) može da se bavi rudarenjem kriptovaluta. U tom slučaju, kao troškovi, se evidentiraju svi izdaci koje je pravno lice imalo prilikom rudarenja valuta – nabavka opreme, računi za električnu energiju i sl. Ovi troškovi se evidentiraju u periodu u kome su nastali direktno kao rashod. Ili ukoliko oprema ima visoku vrednost evidentira se kao osnovno sredstvo.
Izrudarene jedinice kriptovaluta priznaju se kao sredstvo u momentu sticanja (isto kao kupovina kriptovaluta). S tim što u ovom slučaju evidentiramo sa jedne strane sredstvo, a sa druge prihod u visini izrudarenih valuta.
Pretpostavimo da su u 2021. godini troškovi rudarenja bili 900 dinara. Ovih 900 dinara stavili smo na trošak.
Izrudarili smo valute u tržišnoj vrednosti od 1.000 dinara. Ovih 1.000 dinara priznajemo kao sredstvo, i kao prihod.
Kada prebijemo 1.000 dinara prihoda i 900 dinara rashoda, ostaje višak prihoda nad rashodima u visini od 100 dinara koji ulaze u osnovicu za porez na dobit u visini od 15% kod doo, odnosno 10% kod preduzetnika. Ova razlika između prihoda i rashoda je u stvari kapitalni dobitak, isto kao kod kupoprodaje kriptovaluta.
Poreska oslobođenja od poreza na kapitalnu dobit po osnovu kriptovaluta
Kapitalni dobici ostvareni prodajom kriptovaluta ne ulaze u poresku osnovicu za porez na dobit, ukoliko su novčana sredstva od prodaje uložena u osnovni kapital drugog pravnog lica na teritoriji Republike Srbije (Član 30b Zakona o porezu na dobit pravnih lica).
Ovo praktično znači da jedno pravno lice A treba da bude osnivač drugog pravnog lica B i da u kapital pravnog lica B uloži sva sredstva koje je pravno lice A ostvarilo od prodaje kriptovaluta. Tada pravno lice A praktično ne plaća porez na dobit u visini od 15% na kapitalnu dobit ostvarenu prodajom kriptovaluta.
