 |
| pixabay.com |
Definicija preduzetnika
sa Wikipedije:
”Preduzetnik (engl. enterpreneur) je pravna forma organizovanja privrednog društva od strane jednog fizičkog lica, radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti.”
Ok, a šta je sad ”privredno društvo” i kakve to veze ima sa preduzetnikom?
Hajde da pođemo od zakona koji sve ovo definišu, jer na kraju krajeva poreski zakoni su ono što demistifikujemo u ovom blogu, i približavamo ljudima koji ne bi trebalo da se bave zakonima već preduzetništvom.
Zakon o privrednim društvima definiše pojam preduzetnika, ali isto tako definiše i pojam “privredno društvo”.
Preduzetnik je definisan kao “poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa Zakonom o registraciji.”
Privredno društvo je definisano kao “pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti.” Takođe Zakon o privrednim društvima definiše sledeće pravne forme privrednih društava:
- ortačko društvo
- komanditno društvo
- društvo sa ograničenom odgovornošću i
- akcionarsko društvo
Dve osnovne razlike između preduzetnika i privrednog društva su:
- Preduzetnik je fizičko lice – Privredno društvo je pravno lice;
- Imovina preduzetnika nije odvojena od lične imovine fizičkog lica kao preduzetnika. Tačnije, preduzetnik je odgovoran za obaveze prema trećim licima celokupnom svojom imovinom. – Imovina pravnog lica je odvojena od lične imovine fizičkih lica koja su osnivači tog pravnog lica. Odnosno, ako pravno lice ima dugovanja prema trećim licima, ta dugovanja se namiruju samo iz imovine pravnog lica, ne i fizičkih lica koji su vlasnici i osnivači tog pravnog lica.
Sada kada smo definisali osnovni pojam “preduzetnik”, hajde da vidimo da li postoje različite vrste preduzetnika sa poreskog aspekta.
Odgovor na ovo pitanje je naravno – postoje. Što mora da bude jednostavno kad može i komplikovano :).
Poreski aspekt
- Privredno društvo ostvaruje dobit, porez na dobit regulisan je Zakonom o porezu na dobit pravnih lica.
- Preduzetnik ostvaruje prihod od samostalne delatnosti i porez koji se utvrđuje na taj prihod regulisan je Zakonom o porezu na dohodak građana;
Prihodi od samostalne delatnosti
E sad, tu dolazimo i do definicije paušalnog preduzetnika. Zakonom o porezu na dohodak građana definišu se vrste prihoda koje se oporezuju. Prema trenutno važećem Zakonu iz 2017. godine, na osnovu člana 3. to su sledeće vrste prihoda:
- zarade;
- prihodi od samostalne delatnosti;
- prihodi od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine;
- prihodi od kapiala;
- prihodi od nepokretnosti;
- kapitalni dobici;
- ostali prihodi.
Naime, sa aspekta Zakona postoje preduzetnici kojima se oporezuje dobit iskazana u poreskom bilansu. A ovi preduzetnici se opet dele na one koji vode knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva i one koji vode knjige po sistemu prostog knjigovodstva. I imamo preduzetnike koji se paušalno oporezuju.
Šta je paušalno oporezivanje?
Paušalno oporezivanje znači da preduzetnik plaća porez na osnovu unapred utvrđenog Rešenja od strane Poreske uprave. Visina tog poreza ne zavisi od prihoda koje preduzetnik ostvari u toku godine, kao što je to slučaj kod privrednih društava i ostalih preduzetnika. Već od unapred definisanih kriterijuma koji su definisani “Uredbom o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti“.
Rešenje za paušalno oporezivanje se donosi na godišnjem nivou, i plaća se u jednakim mesečnim iznosima.
 |
| pixabay.com |
