Svesni ste da za svaki oblik rada morate da platite neki porez državi, tako je i za freelancing poslove. U ovom postu ću akcenat staviti na freelancere koji otpočinju sa poslovanjem, jer pretpostavljam da su oni iskusni već rešili dilemu 😉 . Takodje, ovde govorimo o freelancing poslovima koje obavljate za inostrane klijente npr. preko platformi kao što su Upwork, Freelancer i druge. Što znači da prihod primate iz inostranstva.
Još jedna napomena ako u startu imate dilemu: sa aspekta poreza potpuno je nebitno kako vam inostrani klijent vrši plaćanje: da li direktno na devizni račun, ili na PayPall ili Payoneer, pa vi posle taj novac skidate na devizni račun. To definišete sa klijentom onako kako vam najviše odgovara.
Sa aspekta države Srbije, bitna činjenica je da ste vi obavili neki rad, primili novac iz inostranstva, i da na taj novac morate da platite porez, a sada ćemo videti i kako.
Prilikom otpočinjanja posla imate
tri opcije na raspolaganju:
- Plaćanje poreza po odbitku na svaki pojedinačno primljeni prihod iz inostranstva;
- Registrovanje preduzetničke radnje i paušalno oporezivanje;
- Registrovanje preduzetničke radnje i oporezivanje dobitka;
Opcija 1 Plaćanje poreza po odbitku
Ovo podrazumeva da posao obavljate kao fizičko lice. Nema nikakve registracije u Srbiji. Jednostavno odete na Upwork nadjete klijeta i počnete da radite. I da to je potpuno legalno.
Onog trenutka kada dobijete novac od klijenta imate 30 dana da popunite i podnesete poresku prijavu PP OPO i platite porez državi kao fizičko lice. I to radite svaki put kada dobijete uplatu iz inostranstva. Ako imate puno manjih uplata ovo može biti zamoran posao. Ali ako imate jednu uplatu mesečno, i još nemate neke stabilne prihode iz inostranstva, ovo nije loša opcija.
Ali, ovo je:
NAJSKUPLJI VID OPOREZIVANJA!
Odnosno, na pojedinačnu sumu koju primite iz inostranstva država vam uzima sve poreze i doprinose kao na zaradu. Tačan iznos poreza koji plaćate zavisi od ugovora koji imate sklopljen sa stranim klijentom, pa negde plaćate manje, negde više poreza. Ali, okvirno na primljeni iznos od 100.000 dinara, državi morate da date oko 50.000 dinara, znači pola.
Opcija 2 Paušalno oporezivanje
Prvo morate da registrujete preduzetničku radnju u APR-u – Agenciji za privredne registre, tu odabirate opciju da želite paušalno da se oporezujete. Više o registraciji pročitajte OVDE. To znači da vam Poreska uprava pošalje Rešenje o paušalnom oporezivanju na adresu sedišta radnje, po kome vi svakog meseca plaćate fiksan iznos poreza i doprinosa. Te poreze i doprinose plaćate odmah, odnosno oni počinju da teku od prvog dana registracije preduzetnika. Da li vi ostvarujete neki prihod ili ne, to Poresku upravu ne zanima, OBAVEZE morate da plaćate.
Računajte da mesečne obaveze po Rešenju neće biti ispod 18.000 dinara. Visina obaveza zavisi od mesta u kome registrujete radnju, u unutrašnjosti je to oko 18.000 do 25.000 dinara. U Beogradu: 30.000 dinara pa naviše. Ukoliko smatrate da ćete svakog meseca sigurno zaraditi više od ovog iznosa, paušalac je dobra opcija.
Opcija 3 Oporezivanje dobitka
U ovom slučaju takođe registrujete preduzetničku radnju. Ista je
procedura kod APR-a. Međutim, ovde ste takozvani preduzetnik knjigaš. To znači da vodite poslovne knjige – morate imati knjigovođu.
U prvoj godini nakon poslovanja vi predviđate dobitak, i na njega plaćate tzv. akontaciju poreza i doprinosa. Znači i ovde obaveze počinju da teku od prvog dana osnivanja preduzetnika. Minimalni iznos, ako upišete da nećete ostvariti dobit, je oko 11.000 dinara. Dodajte još trošak knjigovodje i to su vam fiksni mesečni troškovi. Već sam pisala o dilemi da li vam se isplati da budete preduzetnik paušalac ili knjigaš, suština je da to najviše zavisi od prihoda, koje planirate ili znate da ćete ostvariti, u datoj godini poslovanja.
Podopcija – bez plaćanja poreza i doprinosa u prvoj godini poslovanja
Do kraja 2020. godine, postoji još jedna dobra opija za preduzetnike u osnivanju, ali morate biti prijavljeni na Zavod za zapošljavanje najmanje 6 meseci pre otvaranja preduzetničke radnje. Ova opcija podrazumeva da u prvoj godini poslovanja ne plaćate nikakav porez, niti doprinose – to za vas plaća država. Ukoliko ste zainteresovani za ovu opciju pročitajte post na temu poreskih olakšica posle 01.01.2019. godine.
Da li postoji mogućnost da ne plaćam porez prve godine ako nisam na zavodu 6 meseci?
Željko, ta mogućnost ne postoji. Prema Zakonu o porezu na dohodak građana postoje uslovi koje fizičko lice mora da ispuni da bi bilo oslobodjeno plaćanja poreza i doprinosa u prvoj godini osnivanja preduzetničke radnje. Jedan od tih uslova je da je fizičko lice prijavljeno na Biro za zapošljavanje u periodu od najmanje 6 meseci pre osnivanja radnje.
Pre svega, hvala na izuzetno korisnim i praktično primenljivim informacijama. Molim za dodatna pojašnjenja u vezi sledećih nedoumica i pitanja:
1) DATUM OD KADA TEČE OBAVEZA SAMOOPOREZIVANJA -> Koji datum se računa kao datum prijema novca, odnosno dan od kada teče obaveza da se popuni i podnese poreska prijava PP OPO?
Da li je to:
(a) dan kada (domaća) banka proknjiži za nas dobijenu uplatu i novac zaista “legne” na naš račun, ili
(b) dan kada je novac uplaćen na PayPal/Payoneer ili neki drugi virtuelni račun, bez obzira što još uvek nije prenet na račun u našoj, lokalnoj banci?
[Meni je logično ovo pod (a), ali sa našom regulativom se nikad ne zna, pa zato pitam. Ukoliko je, možda, ipak pod (b), šta se dešava ako PayPal/Payoneer u dužem vremenskom periodu zadrži novac radi nekakve provere.]
2) UPLATA ZA PIO FOND -> Da li pored uplate doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje (26%), treba popuniti još neke obrasce i predati PIO Fondu da bi ta uplata bila evidentirana kod njih i konačno uključena u penzijski staž?
3) UGOVOR O RADU -> Ako neko fizičko lice radi kao promoter u affiliate marketingu, od koga treba da dobije ugovor koji se prilaže uz poresku prijavu? Da li je to:
(a) affiliate network (npr. ClickBank) preko koga se obavljaju isplate i koji posreduje između vlasnika proizvoda i promotera tog proizvoda, ili
(b) neposredno vlasnik proizvoda.
4) SAMOOPOREZIVANJE FIZIČKOG LICA I PREDUZETNIKA -> Koje su prednosti preduzetnika (bez isplate lične zarade) koji se samooporezuje u odnosu na fizičko lice, jer su oba dužni da plate skoro isti iznos poreza i doprinosa?
Odgovori na pitanja po tačkama:
1) Po pravilu bi trebalo da bude dan kada vama legne novac na PayPall, znači onaj trenutak kada vi možete da raspolažete sa tim novcem, kupujete robu i usluge, to je vaš devizni račun, ne mora da znači da ćete sav novac preneti na devizni račun kod banke u Srbiji, zar ne. Međutim ne znam kako naša regulativa može da proveri vas paypall račun, tako da neću reći ništa dalje.
2)Ne, na PP OPO obrascu popunjavaju se svi podaci koji su potrebni Poreskoj upravi da napravi Rešenje za plaćanje poreza i doprinosa. Znači samo PP OPO.
3)Prvo to nije ugovor o radu, ukoliko radite preko Clic bank kao fizičko lice poreskoj morate dostaviti osnov prihoda, znači Opšte uslove poslovanja Click bank, sigurno nemate sa njima ugovor o radu. ako vas neko lice direktno angažuje za promociju proizvoda i usluga onda verovatno imate neki Ugovor o konsultantskim uslugama, autorskom delu i sl.
4)To je već napisano u tekstu, kao preduzetnik bez isplate lične zarade u prvoj godini možete plaćati doprinose i porez na najnižu osnovicu oko 10ak hiljada mesečno, i naravno priznaju vam se svi troškovi koje imate od poslovanja. Kao fizičko lice morate prijaviti svaki prihod koji ostvarite i na tu ukupnu cifru platiti porez i doprinose, nikakvi troškovi vam se ne priznaju.
Postovani, ako moze pomoc. Ja imam skolu i placam pausalno porez. Da li moram prebaciti novac na racun skole ili mogu na svoj licni racun ili molim Vas dakte mi resenje kako da novac zaradjen online bude uracunat u taj porez?
Poštovana, sav novac koji dobijete na ime škole na ruke morate da uplatite na račun firme, nešto slično kao pazar u roku od 7 dana, znači ne može na lični račun, i morate taj prihod da prikažete u KPO knjizi. Novac koji zaradite online se ne razlikuje od novca koji zaradite držeći predavanja lično. Sve vam to već ulazi u paušalni porez, samo i to morate da beležite u KPO knjigu. Vama kao paušalcu je samo bitno da u kalendarskoj godini ne pređete limit od 6.000.000 dinara.
Hvala puno.
Poštovani,
da li je moguće sredstva uplaćena iz inostranstva preko PayPala proknjižiti preko Udruženja građana, za koje već plaćam knjigovođu, poreze i održavanje računa u banci? Da li u tom slučaju na Upworku treba da nastupam kao Udruženje, a ne kao fizičko lice i da li u slučaju eventualnog prebacivanja novca na račun Udruženja zaključujem sa samim sobom Ugovor o privremeno-povremenim poslovima, sa svim pratećim porezima i doprinosima? Da li je potrebna neka vrsta preregistracije Udruženja, ili neka promena u vezi bankovnog računa, s obzirom da uplate dolaze iz inostranstva?
Koliko sam razumela vi kao fizičko lice radite preko UPWORK-a. Sa aspekta poreza nije pametno da prebacujete novac Udruženju građana, jer taj novac od Udruženja posle ne možete da podignete, možete ako imate vi kao fizičko lice neki ugovor sa Udruženjem – ugovor o radu, privremeno povremenim poslovima i sl.; u tom slučaju morate da plaćate sve pripadajuće poreze i dorpinose na zaradu koju ostvarujete. Takođe ukoliko biste to radili, u APR -u morate da doregistrujete obavljanje privredne delatnosti za Udruženje, jer su Udruženja prevashodno osnovana radi ispunjenja nekog društvenog cilja a ne radi sticanja dobiti.
Sta uraditi ukoliko posao obavljamo za inostranog poslodavca a nemamo nikakav ugovor, vec za izvrsene usluge svakog meseca dobijemo odredjenu uplatu na paypall profil?
Poštovani, ne morate da imate ugovor da biste sarađivali sa klijentima. Ukoliko ste pravno lice, tj preduzetnik, kada odradite uslugu inostranom klijentu, jednostavno izdate račun, ukoliko ne morate da mu šaljete račun sačuvate u svojoj evidenciji i to je to, sa aspekta zakona u Srbiji sve ste zadovoljili. Ukoliko ste fizičko lice ne morate ni račun da izdajete već po dobijenoj uplati, obračunate sve poreze i doprinose i podnesete PP OPO obrazac.
Postovani, hvala na ovoj objavi, zaista ima puno korisnih informacija. Ja sam pausalac ali poslednja dva meseca koristim i Payoneer za odredjene klijente. Medjutim, iz ne-znanja, nisam prijavio prilive sa Payoneera. Sta je najbolje uraditi u ovom trenutku? Da li da prestanem sa koristiscenjem ovog servisa i prebacim sve uplate na racun agencije i ako predjem limit od 6M, udjem u knjigase?
Hvala unapred!
Stevane, ispravite me ako nisam najbolje razumela vaše pitanje. Vi kao paušalac možete primati uplate na Payoneer nalog. Samo je bitno da kada završite uslugu koju ste pružili i koja će vam biti plaćena preko Payoneer naloga izdate račun za te usluge i taj račun prikažete u KPO knjizi, za prethodna dva meseca to možete uraditi i sada. Payoneer račun, paypall i slični se posmatraju kao vaš devizni račun u inostranstvu i potpuno ih legalno možete koristiti, samo za sve uplate koje imate morate izdavati račune i knjižiti ih u KPO knjigu. Velika je razlika između priliva novca i prihoda koji ostvarujete (prihod je momenat kada ste završili sa pružanjem usluge i tada izdajete račun). A kada ćete vi preneti novac sa payoneer-a na vaš devizni račun u zemlji, to je nebitno. I naravno morate voditi računa o limitu od 6m koji se gleda prema KPO knjizi u kalendarskoj godini.
Postovani,
ukoliko sam preduzetnik sa isplatom licne zarade (nisam u sistemu PDV) i kupujem online IT uslugu on inostranog pravnog lica u iznosu od 100 EUR (hosting) da li se placa 20% poreza ili ne?
hvala najlepse,
Dragan
Poštovani, odgovor na ovo pitanje nije toliko jednostavan. Ministarstvo finansija je 24.05.2019. godine izdalo mišljenje povodom ovog pitanja gde u suštini kaže da je usluga hostinga, tj naknada za smeštanje podataka na serverima u inostranstvu autorska naknada i prema tome treba da se plaća 20% poreza po odbitku. U vašem slučaju ovo znači da vi svaki put prilikom isplate naknade od 100 eura morate da obračunate porez od 20%, uradite poresku prijavu i platite državi porez. Sa druge strane treba da proverite iz koje države je firma kojoj plaćate usluge hostinga, da vidite da li Srbija sa tom državom ima zaključen Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, da se pročita taj ugovor jer je u njemu možda naveden manji % naknade ili se uopšte ne plaća ukoliko imate potvrdu o rezidentnosti. Više o ovome pročitajte OVDE.
Postovani,
hvala Vam najlepse na brzom odgovoru. Ukoliko dopustite imao bih jos jedno dodatno pitanje sto se tice Google oglasa.
Molim Vas da mi potvrdite da ja kao preduzetnik (samooporezivanje sa ispl.licne zarade) ukoliko uplatim 100 EUR za Google oglase, nemam nikakvih poreskih obaveza ka drzavi sto se tice te uplate? Znaci uplatim business karticom 100 EUR i zavrsena je ta prica? 🙂
Hvala Vam jos jednom, stvarno ste fantasticni!
Srdacan pozdrav,
Dragan
Upravo tako Dragane, na oglašavanje preko Google-a ne plaćate porez po odbitku, tj. nemate nikakvih daljih obaveza prema državi.
Postovani,
Koji je najbolji nacin prijave primanja iz inostranstva (freelancing ili youtube,…) u slucaju da sam zaposlen vec kod poslodavca gde dobijam platu za puno radno vreme i gde su mi placeni svi porezi i doprinosi (nije minimalac). Pretpostavljam da su u tom slucaju izdaci manji. Ono sto sam uspeo da proverim jeste da troskovi izgleda nemaju veze kako bi trebalo. Troskovi su mi vezani za youtube od kog bi trebalo da dobijem prvu uplatu. Da li ima nekog umanjenja na osnovu toga. Hvala unapred.
Ukoliko porez plaćate kao fizičko lice koje je zaposleno, platili biste 20% poreza na taj prihod i 26% doprinosa na isti prihod. Olakšica vam je to što ste zaposleni pa ne plaćate doprinos na zdravstveno osiguranje. Ukoliko su iznosi koje primate veći, npr. više od 500 eura mesečno, tada vam se najviše isplati da otvorite preduzetničku radnju i da preko nje primate uplate. Tu možete da birate između paušalca i preduzetnika koji vodi knjige.
Poštovani,
U radnom odnosu sam na određeno vreme sa punim radnim vremenom i firma za koju radim po osnovu ugovora o radu redovno plaća doprinose i dažbine. Ja se u slobodno vreme bavim prevođenjem kao frelancer (nemam registrovanu frmu u Srbiji) za razne kompanije iz inostranstva. Da li sam dužna da plaćam porez državi na prihode koje ostvarim iz freelance aktivnosti i koje su moje obaveze u tom slučaju (da li plaćam i doprinose PIO fondu, zdravstveno…)? Koja je najbolja opcija u ovom slučaju?
Hvala unapred.
Milice, imate obavezu da plaćate državi porez na prihod koji ostvarite kao fizičko lice za usluge prevođenja. Ukoliko nemate registrovanu delatnost, jedina opcija koju imate jeste da podnesete PP OPO poresku prijavu svaki put kada ostvarite prihod iz inostranstva. U vašem slučaju dužni ste da iz tog bruto prihoda platite 20% poreza na drugi prihod, kao i 26% PIO doprinosa. Doprinos za zdravstveno i nezaposlenost ne plaćate jer ste u radnom odnosu.
Moje poštovanje,
Odlična i aktuelna tema sa super objašnjenjima. Poslednjih godina otprilike jedanput godišnje dobijem 70-tak eura na osnovu monetizacije mog youtube kanala (čist hobi). Tek sada sam svestan da moram da platim poreze i to je OK, ali me brine kamata. Evo npr. za uplatu iz avgusta 2016.godine koja je bila 70€ kolika će biti kamata?
Kako da je unapred predvidim ili je jedina opcija da pustim da mi portal sam obračuna?
Hvala Vam unapred na odgovoru
Vojislave, godišnja kamatna stopa na javne prihode trenutno iznosi 11,25%. Računjate za svaku godinu 70×11,25% i to vam je okvirna kamata. Kažem okvirna zato što se stopa menjala iz godine u godinu ali ne za neki veliki procenat.
Da li mogu da se nadovežem na ovo pitanje, pošto sam u istoj situaciji kao @Vojislav? Dakle, imam svoj (autorski) kanal na YT koji je monetizovan i po osnovu koga ostvarujem prihode od davanja prostora na mom kanalu za oglašavanje. Šta je potrebno prijaviti banci kao osnov prihoda iz inostranstva? Na sajtu banke su date razne šifre i opisi osnova priliva, ali nisam sigurna šta je najadekvatnije za ovu vrstu prihoda.
Poštovana, kao šifru vrste prihoda prilikom stizanja deviznog priliva po osnovu davanja prostora na youtube kanalu možete staviti šifru 309-informacione usluge.