Poreska uprava je na sajtu Ministarstva finansija dana 13.10.2020. godine objavila tekst pod nazivom:
Samoinicijativno prijavljivanje prihoda ostvarenog iz inostranstva
Poreska uprava tekstom poziva sva fizička lica da samoinicijativno podnesu poreske prijave za sve prihode koje su ostvarili iz inostranstva. U tekstu se navodi da je PU ustanovila visoku stopu nepoštovanja poreskih propisa i idetifikovala ta fizička lica.
Šta ovo znači za fizička lica koja ostvaruju prihod iz inostranstva?
U skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana, ukoliko kao fizičko lice ostvarujete prihod iz inostranstva, u obavezi ste da sami podnesete poresku prijavu za taj prihod i platite porez i doprinose.
Poreska prijava koja se podnosi zove se PP OPO poreska prijava. U skladu sa Zakonom podnosi se u roku od 30 dana od dana kada ste ostvarili priliv na tekući račun. Ukoliko ste na ovaj način podnosili poreske prijave to znači da ste poreske prijave podneli u roku. I nemate nikakve dalje obaveze prema poreskoj upravi.
Međutim, ukoliko ste u prethodnih nekoliko godina ostvarivali prihod/priliv iz inostranstva na vaš devizni račun po osnovu rada. Npr. radili ste razvoj softvera, prevođenje, časovi jezika, grafički dizajn, održavanje društvenih mreža i sl. A niste podnosili poreske prijave, niti plaćali porez, upravo VAS poreska uprava poziva ovim tekstom da se “samoinicijativno prijavite”.
Šta znači “samoinicijativno prijavljivanje prihoda”?
Ovo podrazumeva da sada podnesete poreske prijave PP OPO za sve prihode koje ste ostvarili iz inostranstva. Po osnovu ovih prijava treba da platite porez i doprinose. Takođe, platićete i kamatu za kašnjenje u podnošenju poreske prijave.
Za koji period treba da podnesem poreske prijave?
Prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji zastarelost naplate poreza je 5 godina. Ovo znači da za sve prihode koje ste ostvarili kao fizičko lice u prethodnih 5 godina treba samoinicijativno da podnesete PP OPO poreske prijave.
Ovo, takođe, znači da Poreska uprava ima mogućnost da u slučaju kontrole gleda vaše prilive u poslednjih 5 godina. Jer je to period zastarelosti.
Da li je ova obaveza postojala i pre ili je ovo nešto novo?
Obaveza podnošenja poreske prijave za prihode iz inostranstva nije nikakva novina. Ova obaveza postoji godinama unazad u Zakonu o porezu na dohodak građana.
Suština je u tome da kada god ostvarujete neki prihod po osnovu rada, na taj prihod morate platiti porez i doprinose. Kao građanin i rezident Republike Srbije, morate imati osnovno poznavanje poreskih propisa. Kao i osnovno pozanavanje vaših obaveza u skladu sa poreskim zakonima.
Ili morate konsultovati nekoga ko se razume u poreske propise. Znači ne možete se vaditi na neznanje.
Zašto je Poreska uprava baš sada pozvala na samoinicijativno prijavljivanje prihoda?
Dva su razloga za to:
- U poslednje vreme sve je više lica koja ostvaruju prihod iz inostranstva. Danas možemo reći da postoji na desetine hiljada ljudi u Srbiji koji putem interneta rade za inostranstvo u raznim delatnostima. Kada pomnožimo taj broj ljudi sa prihodima koje ostvaruju kao fizička lica lako je zaključiti da država Srbija mesečno ima velike gubitke po osnovu neprijavljivanja tih prihoda.
- Usled pandemije Covid u Srbiji (kao uostalom i u celom svetu) smanjili su se poreski prihodi u budžetu koji se ostvaruju od pravnih lica. Takođe veliki minus u budžetu je nastao i zbog državnih davanja, odnosno pomoći privredi da lakše prebrodi krizu pandemije. Sve to dovelo je do toga da Poreska uprava koristi sve moguće načine da taj minus u budžetu nadoknadi.
Jedinstveni registar korisnika novčane doznake
15. juna 2020. godine NBS formirala je Jedinstveni registar korisnika novčane doznake. Ovaj Registar sadrži podatke o licima iz Srbije koja primaju novac iz inostranstva. Kao i o licima iz Srbije koja šalju novac u inostranstvo. Registar ne sadrži podatke iznosima novca koji je primljen odnosno poslat.
Međutim, u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji (član 30b), Banka je dužna da na zahtev Poreske uprave dostavi podatke o stanju i prometu na tekućim računima fizičkih lica. U tom smislu, Poreska uprava u svakom trenutku može da izvrši uvid u vaš tekući račun, dinarski ili devizni.
Da li se isplati raditi kao fizičko lice za inostranstvo?
Na kraju, svi vi koji radite kao fizička lica za inostranstvo, bilo bi dobro da preispitate vaš model poslovanja. Odnosno da li vam se i dalje isplati da radite kao fizička lica. Ili je bolje da se registrujete kao pravno lice – preduzetnik ili doo i tako nastavite poslovanje.
U nastavku su neki od tekstova koji vam mogu pomoći da donesete ispravnu odluku:
Frelancer u Srbiji sa aspekta poreza
Da li da budem preduzetnik ili doo
Otvaranje preduzetničke radnje posle 01. januara 2019. godine – poreske olakšice
Takođe, uvek možete zakazati
online savetovanje sa PSK timom
gde zajedno možemo prodiskutovati o najpovoljnijim opcijama u zavisnosti od vaše konkretne situacije.
Pišite u komentarima ukoliko imate dodatnih pitanja vezano za samoinicijativno prijavljivanje poreza.
Poštovani,
zanima me da li treba da prijavim porez na uplatu od Google oglasa koji godišnje iznose oko 150 eura, na mom site. Napominjem da sam inače u stalnom radnom odnosu sa svim prijavljenim prihodima i odbicim za dažbine.
Hvala
Poštovani, treba da platite i prijavite porez na prihode od google oglasa. Nažalost još uvek ne postoji neki minimalni iznos koji se ne oporezuje. Pošto ste u stalnom radnom odnosu, na iznos od 80% prihoda – platili biste 20% poreza na drugi prihod kao i 25,5% pio doprinosa.
Kako se obracunava kamata za neblagovremeno placen porez? I koji je neoporeziv iznos bio prethodnih godina (2015,2016,2017,2018,2019), za drugi nacin prijave?
Marko, kamata za neblagovremeno plaćen porez je kamata na javne prihode: to je zakonska zatezna kamata + 10% na godišnjem nivou. Neoporezivi iznos se uvek gleda u trenutku podnošenja prijave, tako da nije važno koliko je iznosi prethodnih godina, već koliko trenutno iznosi.
Ja zaradjujem kao YouTuber. U koju grupu spadam i šta treba da se plati?
Gorane, ukoliko ste prihod ostvarivali kao fizičko lice putem YouTube kanala, u obavezi ste da prijavite porez po tom osnovu kao fizičko lice. Koliki iznos poreza i doprinosa ćete platiti zavisi od toga da li ste bili zaposleni ili, i koju vrstu usluge ste pružali putem YouTube-a. Više o tome pročitajte ovde Vrsta prihoda koju frelenseri ostvaruju iz inostranstva.
Postovani,
koliki porez treba platiti na prihod iz inostranstva ukoliko sam stalno zaposlen i placam sve doprinose i poreze? Da li se oporezuje sve uplate iz inostranstva posto ima uplata koje su povezane sa troskovima obavljanja posla (gorivo,auto,telefon…) ? Poslednje,da li postoje olaksice ukoliko supruga ne radi,jedno dete je maloletno,a drugo redovan student?
Unapred hvala
Dusan
Dušane prema informacijama koje ste pružili, lice treba da plati porez u visini od 20% i PIO doprinos u visini od 25,5% ukoliko je u vreme priliva bilo stalno zaposleno. Takođe oporezuje se sve, odnosno svi troškovi koje vam je klijent platio, i ne postoje nikakve olakšice prema zakonu na to što lice ima nezaposlenu suprugu i dvoje dece.
Poštovani,
Bavim se umetničkim radom, isto tako bio sam zaposlen u državnoj firmi do kraja 2017.godine.
Povremeno sam obavljao radove po autorskom ugovoru o delu,ili preko portala/sajta koji omogućava povezivanje freelance autora i klijenata. Posao je dakle povremen, nemam stalna primanja, sada sam nezaposlen, od 2018. godine.
Zanima me kakve su sada moje obaveze u vezi sa prihodima za obavljene poslove,
ako se posmatra
1) period kada sam bio zaposlen, a imao sam neveliki priliv novca iz inostranstva, i to povremeno.
2) da li i za koji period bih trebao da prikupim dokumentaciju i sl. ukoliko se posmatra period od pet godina unazad i konkretno sa kojom godinom treba da uradim reviziju poslova i uplata?
3) da li postoje olakšice odnosno kako se moja delatnost vrednuje, i kojim obavezama podležem kod ugovora o autorskom delu, a bio u radnom odnosu.
4) kako treba da se vrednuje priliv novca iz inostranstva kao nadoknada za troškove, a za potrebe boravka u inostranstvu radi kulturno umetničke saradnje i razmene/rezidencije.
Konkretno u mom slučaju postoji
1. period kada sam bio zaposlen, i ostvario minimalne prihode, koje su moje obaveze u tom slučaju,
2. period kada sam nezaposlen(a na birou rada, i imao nadoknadu 6 meseci) i imao nekoliko uplata iz inostranstva,
koje su moja prava i obaveze u ovom slučaju,
hvala
Poštovani, odgovore na vaša pitanja naćićete u sledeća dva teksta koja smo pisali na ovu temu:
Vrsta prihoda koju frelenseri ostvaruju
Uputstvo za popunjavanje PP OPO poreske prijave
hvala !
Poštovana Gordana,
Pre svega hvala Vam na Vašem blogu I generalno na Vašem trudu. Do Vašeg sajta došao sam tražeći informacije vezano za otvaranje preduzetnicke firme. Elem, nakon čitanja ovog teksta, imam dva nepovezana pitanja i bio bih Vam veoma zahvalan ukoliko biste mogli da mi odgovorite:
1. Nevezano za otvaranje firme, a vezano za oporezivanje priliva iz inostranstva. Moja supruga živi u UAE i tokom ove godine mi je nekoliko puta uplacivala veće iznose na moj devizni račun. Ja pretpostavljam da se ovi prihodi ne oporezuju jer su prihodi po osnovu pomoći porodici a ne prihodi za bilo kakav rad koji sam ja uradio? Šta bi bilo da mi je uplatu iz inostranstva (manju od 10k eur) izvršilo neko drugo fizičko lice?
2. Vezano za otvaranje firme. Da li adresa preduzetnicke firme mora biti na opštini na kojoj sam ja prijavljen, pošto vidim da od toga velikim delom zavisi koliki doprinosi se plaćaju? Moja adresa je na Vozdovcu, da li mogu firmu da registrujem npr. u Kuršumliji i pod kojim uslovima?
Bonus treće pitanje: ukoliko se porez plaća paušalno, neka bude npr. 20k rsd mesečno, ja pretpostavljam da ću ja na osnovu toga imati pravo na zdravstvenu knjižicu i jednog dana na penziju? Šta ukoliko želim da plaćam veći doprinos za PIO fond kako bih jednog dana imao veliku penziju (nisam nigde drugde zaposlen)? Jasno mi je u slučaju samooporezivanja ali ne i pausalca.
Milane,
1.kada vam supruga uplati novac iz inostranstva taj prihod se ne oporezuje, međutim kada vam novac uplati neko drugo fizičko lice sa kojim niste u srodstvu, i ukoliko je to poklon odnosno nije prihod po osnovu rada, u obavezi ste da prijavite i platite porez na poklon u visini od 2,5%, u slučaju da taj poklon ima vrednost preko 100.000 dinara.
2. Adresa preduzetnićke radnje može biti na drugoj adresi, tj. u drugom gradu u odnosu na vašu adresu iz lične karte. Preduzetnik doprinose plaća po rešenju i ne možete uplaćivati veći PIO doprinos. U ovom slučaju vam savetujem da uplaćujete novac u neki dobrovoljni penzijski fond, i tako rešite pitanje veće penzije.
Postovani Gorane,
Ja se u Srbiji vodim kao ne zaposleno lice i nemam agenciji niti firmu, ali sam dobio uplatu iz inostranstva jer sam poceo da radim za jedu Americku kompaniju kao QA tester i to je bila uplata od nekih 278 $ da li postoji neka minimalna cifra ne oprezivanja i ako ne koliko bih ja morao da platim poreza na ovaj iznos?
Hvala vam na odgovoru
Marko, trenutno je u skupštinskoj proceduri na usvajanju izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana. Prema novim propisima godišnji neoporezivi iznos trebalo bi da bude 384.000 dinara do kraja 2021. godine. Tako da ukoliko u 2021. g ne pređete ovaj iznos možete slobodno povlačiti novac na devizni račun i nećete morati da plaćate nikakav porez. Prema novom zakonu biće propisan poseban način prijave prihoda iz inostranstva, ali kako će to izgledati još uvek ne znamo, jer Pravilnik o tome tek treba da bude donet.